“I dan danas se pitam zašto sam toliko dugo trpila sve to, možda zbog navike da imam nekog pored sebe, možda zbog mlađe kćerke koja je vezana za njega, ne znam ni sama i vjerovatno bih to još uvijek trpila, ali nakon posljednje svađe i nasilja, starija kćerka mi je rekla da moram da ga prijavim i ako to ne učinim ja, učiniće ona. Tada mi je bilo jasno da moram da reagujem. Dolazak u sigurnu kuću mi je okrenuo život u sasvim drugom smijeru. Tu sam stavila tačku na svoj prethodni život, okrenula sam novi list i odlučila da budem potpuno druga osoba”.

“Ne znam šta ću kad izađem, ali znam da sam do neba zahvalna osoblju koje mi je pomoglo u najtežim trenucima. Pružili su mi krov nad glavom, topao obrok i zaštitu, ali su mi takođe pomogli da se upoznam sa zakonskim procedurama koje do tada nisam znala. Zahvaljujući njima, ja danas znam svoja prava i sigurno je da ću znati bolje da se izborim za sebe i za svoju djecu. Osoblje sigurne kuće mi je objasnilo da batine nisu moja krivica, iako sam se često preispitivala da li sam ja kriva za cijelu ovu situaciju“.

“Godinama sam bila finansijski zavisna od muža i bilo je jako teško da se odlučim za ovaj korak. Takođe, tu je faktor straha, stida i onog našeg „šta će reći narod“. Zahvaljujući svim divnim ženama koje rade u sigurnoj kući, ja sam shvatila da je vrijeme da počnem da gledam sebe i da ne mislim o tome šta će neko drugi reći. U braku je bilo šamara, bilo je batina jačih i slabijih, a danas je to zahvaljujući sigurnoj kući iza mene. Iako nemam penziju, jer sam zbog muža morala da prestanem da radim, danas čuvajući djecu zaradim onoliko koliko mi je potrebno i ja sam zadovoljna”.